Vikipedija na italijanskom protiv nove evropske regulative o autorskim pravima

Vikipedija na italijanskom protiv nove evropske regulative o autorskim pravima foto:pixabay.com

U ponedeljak 2. jula, sekcija Vikipedije na italijanskom jeziku bila je blokirana za korisnike iz protesta zbog najave usvajanja nove regulative Evropske unije u vezi autorskih prava.

Novi propisi bi, prema mišljenju kritičara, mogli bitno da promene način na koji internet i društvene mreže danas funkcionišu, kao i da ugroze i opstanak same Vikipedije. Jedan od suosnivača Vikipedije, Džimi Vels (Jimmy Wales) ide dotle da naziva predlog ove direktive „užasnim“. Najkontroverzniji u nacrtu odluke je član 13. koji predviđa da će internet sajtovi morati da primenjuju regulative o autorskom pravu i na sadržaj koji postavljaju korisnici. Praktična posledica ovoga će biti to da će svaki sadržaj koji se postavi bez odobrenja nosioca autorskog prava, biti automatski uklonjen od strane softverskog sistema za proveru.

Ovaj sistem je već u upotrebi na popularnom Jutjubu (Youtube) i na udaru je kritike zbog izuzetno visokog procenta grešaka koje pravi. Pomenuta nepouzdanost rezultovala je time da je ovaj sistem postao poznat i po imenu „mašina za cenzurisanje“. Tako bi, u praksi, naša navika u vezi upotrebe „mimova“ i drugih multimedijalnih sadržaja na društvenim mrežama, njihovo svakodnevno deljenje i postavljanje verovatno morala da se promeni. 

Razlog tome je i član 11. Istog predloga koji predviđa „porez na link“ (eng. link tax), odnosno autorsku naknadu koju bi, prema nacrtu predloga, trebalo platiti nosiocu autorskih prava. Iz toga je jasno da je reč najavi velike promene, pa će mnogi korisnici drušvenih mreža, uključujići i one u Srbiji, verovatno morati da korenito menjaju svoje navike ili da za njih plate. Svakako, ovo će značiti i mogući kraj za popularne „mimove“. Otuda i poruka italijanske sekcije Vikipedije kao omaž popularnoj formi sa društvenih mreža, koju možete pregledati na linku: OVDE

Ono što zapada u oči je da je najava usvajanja ovakve regulative  verovatno odgovor na eksces sa odlivom podataka o privatnosti za koij je popularni Fejsbuk (Facebook) nedavno priznao odgovornost. Netransparentan tretman podataka o privatnosti pripisuje se i Guglu (Google). Više o ovome na linkovima:

http://www.politika.rs/sr/clanak/400542/Zakerberg-priznao-curenje-podataka-50-miliona-korisnika-Fejsbuka

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-44646663

Na drugoj strani, zagovornici ovakvog rešenja kažu da je popularno „šerovanje“ (sharing) apsolutno isključeno zahvata spornih odredbi  onda kada se koristi u privatne svrhe, dok je komercijalna upotreba podložna regulaciji koju predviđa ova direktiva. Takođe se može čuti i mišljenje da iza ove kampanje ustvari i stoje velike korporacije kojima ovakvo rešenje ne ide u korist.

 

N.T.

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)
Go to top