Blog

Ilustracija, foto: pixabay.com

piše Miloš Mijatović

„Previously on Desperate Housewives!“

- Moramo li ovo da gledamo?

- Umukni. – procedila je kroz upaljeno grlo i istresla sinuse.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Jedan od pratilaca na Fejsbuk grupi Gornji Milanoac, postavio je juče 7. avgusta 2019. godine, pokrenuo je temu sledeće sadržine: "Mislim da gradske autobuse koji nas dave sa olovom iz auspuha u velikim količinama treba zameniti sa drugim opcijama. Ovo stvarno nije normalno. Bolje sprečiti nego lečiti!"

Zbog toga što sam se osetio dužnim da reagujem, zbog važnosti pitanja, prenosim javnosti svoje stavove o izrečenom.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto: pixabay.com

PIŠE Miloš Mijatović

 

- I? Je l' gotovo sad?

- Ne. – odgovorila je ushićeno – Tek počinje!

Začuo sam temu iz Omena, zagrmelo je i smrklo se od Takova, počeli su da zavijaju psi u daljini. Moja nestrpljiva nadanja da će se po jenjavanju turneje „Budućnost Srbije“ sve vratiti koliko-toliko na staro, isčezla su pri saznanju da Marina - osim što će biti podjednako, ako ne i češće, odsutna iz stana – izgleda uopšte nema nameru ono malo respekta, koji je gajila prema mojoj ljubavi i odanosti, nadalje da iskazuje telesnim putem. Štaviše, iniciraće njihovo eksploatisanje u političke svrhe, sve pod vajnim izgovorom da misli za opšte dobro.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

piše Miloš Mijatović

 

#02

Isprva mi nije smetalo. Naprotiv. Čitav dan bih provodio u Marininom stanu radeći jedino što umem: kuvao i gledao televiziju čekajući da se vrati. Iako mi je neprekidno nedostajala, bili su to dobrodošli sati predaha od njenih svakojakih nezasitih prohteva, koje sam u početku više nego voljno ispunjavao, a kasnije da ne bih pao iz milosti.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Miloš Mijatović

      # 01

    Taman pošto sam bio uspeo da odstranim sve neposredne uticaje politike na moju svakodnevicu, u nju se ušetala Marina. Doteturala se, preciznije rečeno, kroz hodničić ispred toaleta u jednom objektu za svadbe. Sve potom, danas je istorija. Ali krenimo redom. Prekasno sam, kako to obično biva, saznao najvažnije – da je Marina aktivistkinja Srpske napredne stranke, i to tako što sam tek izjutra primetio s kim i gde stoji uslikana na fotografijama u vitrini.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Miloš Mijatović

 

Muva je bila velika i umorna. Poput moje žene u trudnoći. Pokušavala je preostalom snagom da se izmesti na suprotni kraj ležaja kad god bih joj se primakao. Najčešće bezuspešno. Vremenom je potpuno izgubila potrebu za bekstvom. U ređim slučajevima, kada bi prikupila iole volje, odlazila je da satima ostane prikovana uz prozor piljeći u slobodu. Baš kao i muva. Nazvao sam je Džek.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

piše: Miloš Mijatović

 

Ugled koji je baštinila u visokim ešalonima struke zahvaljujući izvanrednim pregovaračkim sposobnostima i ranim profesionalnim postignućima, Jelisaveti je osigurao raznovrsne benefite, duga putovanja i pristup komfornim nekretninama. Među najvrednije ubrajam raskošan stan na vrhu nedavno renovirane trospratnice s početka prošlog veka, pored gradskog šetališta, čija prodaja nikada nije bila predmet javnog nadmetanja.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Miloš Mijatović

 

Spustivši beli peškir niz lice, Agata je duže nego inače ostala da posmatra u ogledalu svoje velike plave oči i da se pita: pripada li još onom krugu žena o kojima muškarci retko govore diveći se dubokim zanosom lepoticama bez šminke, ili je obasipana njihovom pažnjom baš zato što nevidljivim bojama znalački prikriva sitne ožiljke trajanja, bledilo usana i krajeve kapaka, koji su - kakvog li usuda - neznatno bili oboreni, umesto ukošeni naviše? Došlo je opet jedno od jutara kad se čudila nisu li joj njihova pažnja, snishodljivosti, ustupci i ponude doneli više nevolja od koristi; nije li joj izgled od najranije mladosti postepeno oduzimao identitet, pa već odavno živi svoju lepotu, umesto da joj samo povremeno ugađa?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Milorad Stevanović

„Sloboda nije Božje sjeme pa da ti ga neko da...“ - Branimir Džoni Štulić

Trend. Ideal današnjeg društva. Biti u trendu. Slediti masu. Uhvatiti tok reke koja okreće, najčešće, tuđu vodenicu. Ni po koju cenu se ne izdvajati.

Svet se deli na konzumente, sledbenike raznih trendova, slepe idolopoklonike, i na slobodne ljude koji misle svojom glavom, ma koliko to zamorno i teško bilo. Da li se nekad zapitate ko diktira trendove, i što je još važnije, zašto? Ko ste vi, da li ste slobodni, da li ste svoji i koliko?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:blog.vremejenovac.rs

 

29. novembar dan za Svinjokolj

Tradicija je nekada bila da se na današnji dan priprema posek, jer je bio neradan i slavio se kao Dan republike. Zima i sneg su na pragu pa je idealno vreme za svinjokolj ili, kako se kod nas kaže, posek. Dan Republike, 29. novembar obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, kada je u Jajcu doneta odluka o federalnom ustrojstvu države, a godinama je bio povod za druženje, neradne dane, školske priredbe, crvene marame prvaka i "svinjokolj".

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top