Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

Jedan dan u jednoj od pranjanskih kafana, kada je bilo mnogo ljudi, ali, koji, eto, svojim poslovima, moraju da napuste mesto dešavanja “pre vremena”. U svakom slučaju, za dva stola, koji su, po kafanskoj tradiciji, pretvoreni u jedan, ostadosmo ja i još jedan poznanik potpisnika ovih redova.

Kad smo ostali sami, da li namerno, ili slučajno, tek, taj moj poznanik me upita, čak ne ni u pola glasa: “Ideš li ti u petak za Beograd?”. Podigoh obrve, pa, čak, i ne stigoh da upitam zbog čega, ali, moj poznanik nastavi- “Ma, na miting, da podržimo Vučića”.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše BOŠKO LOMOVIĆ

 

Može se to nazvati istraživačkim novinarstvom, a moži i, po onoj narodnoj, da se kaže kako „dokon pop jariće krštava“. Bilo kako bilo, ja sam se u protekloj sedmici pozabavio „uzaludnim poslom“. Pratio sam na poslednjoj stranici jednog dnevnog lista redovnu reklamnu rubriku „Film na TV“. Svakako na tv-ekranima koje svakodnevno gledamo. U pomenutoj rubrici se gledalištu preporučuju filmovi koje, po sudu preporučioca, valja pogledati toga dana.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

Prodje i taj, čuveni 19. dan aprila, i naravno da je sve bilo prema očekivanjima. Nećemo ovoga puta o prebrajanju kojih je više. Nećemo ni oko toga ko je pristojna, a ko nepristojna Srbija. Nećemo ovoga puta ni o sendvičima, ni o gašenju mreže mobilne telefonije. Nećemo pričati ni o tome ko ostavlja više smeća i nereda iza sebe.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

piše Miloš Mijatović

 

#02

Isprva mi nije smetalo. Naprotiv. Čitav dan bih provodio u Marininom stanu radeći jedino što umem: kuvao i gledao televiziju čekajući da se vrati. Iako mi je neprekidno nedostajala, bili su to dobrodošli sati predaha od njenih svakojakih nezasitih prohteva, koje sam u početku više nego voljno ispunjavao, a kasnije da ne bih pao iz milosti.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


Slika prva - Pranjani celi u novim asfaltnim putevima, potpuno renoviran Dom kulture, u ambulanti svakodnevno u dve smene radi zubar, lekari su tu i vikendom, škola sve punija, jer natalitet je u porastu, poljoprivrednicima presipa iz kase, štale sve punije, livade se bele od ovaca, reke mleka teku potocima, šljivove grane se lome od težine roda, a rakija dostiže basnoslovnu cenu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 1 od 32

 

 

 

 

 

 

 

Go to top