Kolumna

Zabava je kod nas na mnogo višoj ceni nego kultura, foto: Ilustracija, Instagram/balkanska.korida

Piše BOŠKO LOMOVIĆ

Ne jednim povodom. Više ih je – uverićete se, budete li ovaj tekst čitali do kraja.

Reč je o književnim konkursima i festivalima, sa „rešenjem šifre u posebnom kovertu“ ili pod imenom i prezimenom autora. Takvih je u Srbiji, procenjuje se, nekoliko stotina. Malo-malo, pa iznikne novi oglas sa primamljivim obećanjem da se dodeljuju tri nagrade, ponekad samo jedna u rangu prve. A šta je, najčešće, nagrada? Šareni papir sa imenom i prezimenom dobitnika za osvojeno prvo, drugo ili treće mesto. List 150-gramskog kunstdruga, A5 ili B4 formata, provučen kroz višebojni štampač koji, danas, poseduje bezmalo svaka kancelarija.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

Dodje ovih dana u zavičaj jedan naš zemljak na „privremenom radu“ u Beogradu, pa, uz kafu i rakijicu poče razgovor. „Nema naroda, ja ovo ne razumem. Evo, u mom sokaku nema više nikoga. Pa, gde je taj narod? Nema ko da iskrči vrzine, putevi nam propali, škole nam se zatvaraju... Ja ne znam šta ovaj narod misli?“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


Čudno vreme, još čudniji ljudi... Slušamo ovih dana, meseci, godina, decenija... kako neka čovekolika bića stalno nešto pričaju i ubedjuju nas da su oni u pravu, iako ni u govoru, a pravopis i da ne pominjemo, nemaju ni osnove iz trećeg razreda osnovne škole. I stalno su takvi na nekim „važnim“ mestima. Odlučuju o našim sudbinama, rukovode firmama, vaspitavaju nam decu... Oni drugi, pismeniji, pametniji, pristojniji, mirniji, tiši... sve manje valjaju, odnosno, sve više ne znaju. I, situacija im daje za pravo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Ukusi i mišljenja su različiti, ali, od kad pamćenje autora ovog teksta služi, u pranjanskom kraju (Koštunići, Pranjani, Družetići), nije, u isto vreme, bilo tri bolja sveštenika od sadašnjih. Dejan Rakić, Vojislav Risimović i Dalibor Milošević su osvetlali obraz, ne samo SPC, nego i čitavom kraju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

Gledam ovih dana- šljive rodile, grane se lome, zarudele i „rodna“ i „lepotica“ i „stenlejka“, jagnjad „bubre“ od kukuruza i paše. Kud ćeš lepše... Dobro, znam da se šljive kupuju po 10 dinara, znam i da jagnjad „niko neće ni po 200 dinara“, ali, opet... Nakupi se, a dete treba da ide na more. Sa čim? Kuda? Aha, objaviše neki mediji da će se nekog avgustovskog dana brže putovati do mora. Što bi Bobo „Zub“ rekao ocu za burek- „Tata, dal' da čekamo?“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 1 od 41

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top