Stari zanati - Mehandžija

Mehana Mehana foto: gminfo.rs

Stari zanati u rudničko – gružanskom kraju (III): Mehandžija

Ugostiteljstvo kao privredna delatnost se svrstava u zanate. Za razliku od ostalih zanata, ono je isključivo orijentisano ka pružanju usluga. Kafana, primarni oblik ugostiteljstva u Srbiji, spada u osmansku zaostavštinu. Ovaj vid delatnosti pretrpeo je više promena, a sve to u skladu sa vremenom. U periodu osmanske vladavine, kafana je isključivo bila dostupna Turcima, odnosno muslimanskom stanovništvu. U njima se služila kafa, čaj i šerbe. Ove institucije su bile uglavnom u gradovima.

Na drumovima i seoskim sredinama ovog vremena, Turci su svraćali u hanove, koji su se razlikovali od kafane samo po tome što su imali i štale za konje ili volove, a usluge su bile iste. Srpsko stanovništvo je tada išlo u krčme ili mehane, gde se uglavnom služila rakija, vino i najjednostavnija jela kao što su cicvara, proja i kačamak. 

U vremenu XIX veka, Turci su proterani iz srpskih varoši i sela, a zadržali su se samo u šest tvrđava. Ovo je uslovilo da se kafanski i mehandžijski zanat spoje u jedan, pa tako su danas ove dve reči sinonimi, s tim što je reč mehana arhaizam. Kako se materijalni položaj Srba popravljao, tako je ovaj zanat dobio još jednu izmenu, a to je da se u kafani mogla naručiti i hrana. 

 

 

Početkom XX veka, srpska kafana je dobila izgled i meni onakav kakav će zadržati skoro do kraja osamdesetih godina pomenutog veka. Okosnica pića su postali rakija i vino, pivo je tek u drugoj polovini XX veka postalo dostupnije, a turska kafa je i dalje bila glavno bezalkoholno piće. Uz alkohol, najčešće ide meze, odnosno jela koja spadaju u kategoriju predjela: sir, kiseli kupus, pršuta, kuvana jaja.

Međutim, vreme je učinilo da većina kafana dobije odlike restorana, pa je kafana postala srpska varijanta restorana. Izumiranje kafana na početku XXI veka doprineo je novi vid ugostiteljstva u vidu kafića, pabova, barova i bifea, u kojima su ponegde samo od stare kafane ostali jedino karirani stolnjaci.

U selima rudničko – gružanskog kraja uglavnom su se i dalje zadržale kafane, većina sa osobinama kakve su se pojavile sredinom XX veka. Ipak, u selu Donja Vrbava postoji jedna od najstarijih kafana u ovom kraju, osnovana 1923. godine. Ova kafana je zadržala mnoge elemente seoske krčme, a i stari naziv je zadržala - ,,Mehana“.

 

 

Sadašnji vlasnik Dragan Stefanović Bajovac priča o prošlosti ove kafane koja je njemu poznata, sa iznošenjem dokumenata koji potkrepljuju njenu istoriju.

 

- Zgrada ,,Mehane“ pripada mojoj majci Živani, a njen otac Božidar Milović Amerikanac i deda Miloš su otvorili u njoj kafanu 1925. godine. Nedugo potom, od 1927. godine deda Božidar je preuzeo vođenje kafane. Koliko dugo je držao ne znam. Po pričanju mog rođaka Ljubiše Milovića, u ovoj zgradi je jedno vreme radila i opančarska radnja, a privremeno je ovde bila smeštena škola. U kom vremenu, ne znam. Posle rata (misli se na Drugi svetski rat, primedba autora), ova zgrada je korišćena kao magacin kafane koja je radila preko puta, gde je danas prodavnica ,,Proleter“, - priča Stefanović i dodaje,

 

 

- Početak vraćanja ka autentičnoj kafani iz dvadesetih godina počeo sam 1992. godine, a radovi su završeni 2008. godine kada je kafana ponovo proradila. Zaštitio sam stare tesane grede na plafonu, omalterisao zidove na način kako je to rađeno nekada i sijalice stavio u stare petrolejske lampe koje su visile po zidovima. Da ne bih kvario enterijer, korstim stolove od ručno tesanog drveta. Koristim i stari inventar: čokanje za rakiju, sečene čaše za vruću rakiju i litrice za vino Ali ne može se sve vratiti kao što je nekad bilo, pa sam morao da koristim pločice i mašinski obrađen drveni gelender. Uglavnom, većina je autentična. Razmišljao sam, pred otvaranje koje ime da dam kafani, ali onda je majstor iznad ulaza skidao stari malter i prepoznao slova. Kada je očistio, pisalo je ,,mehana“, pa sam pozvao molera koji mi je obnovio ovaj natpis sa izgledom kao u vreme otvaranja prvobitne kafane, - rekao je sadašnji vlasnik, Dragan Stefanović.

 

Nikola Petrović

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top